Onlie savetovalište
..:: O nama ::.. ..:: Clanovi tima ::.. ..:: Lečenje ::.. ..:: Galerija ::.. ..:: Testovi licnosti ::.. ..:: Sve o drogama ::.. ..:: Psihofitnes ::.. ..:: Kontakt ::..

 nazad
   

 

 

SVE ŠTO STE HTELI I NISTE HTELI DA ZNATE O MARIHUANI

Autor teksta: Maša Valkanou

:: OSNOVNE INFORMACIJE

:: OPIS I ISTORIJA

:: DELOVANJE

:: PSIHIČKI STATUS ZA VREME DEJSTVA

:: EFEKTI

:: TRAJNE POSLEDICE

:: OPASNOST OD KOMBINOVANJA SA DRUGIM SUPSTANCAMA

:: RAZLIKA IZMEĐU 'TEŠKIH' I 'LAKIH' KORISNIKA

:: KONZUMENTI

:: ZAVISNOST OD MARIHUANE

:: RAZLOG ZAŠTO LJUDI KORISTE MARIHUANU

:: RAZLOG ZAŠTO NE KORISTITI MARIHUANU

:: ODGOVOR NA TO KOLIKO MNOGO I KOLIKO ČESTO?

:: REFERENCE

 

OSNOVNE INFORMACIJE

VRSTA
INTOXICANT; STIMULANT; PSYCHEDELIC; DEPRESSANT

BOTANIČKA KLASIFIKACIJA
Porodica- Cannabaceae Rod- Cannabis Vrsta- sativa; indica; ruderalis

PODVRSTA

Marihuana je u formi suvog lišća ženske biljke Cannabis, sadrži THC (tetrahydrocannabinol) od 3% to 22% i puši se ili pravi kao čaj.

Hašiš je smola od ženske biljke Cannabis, potentniji je od suvog lišća i u zavisnosti od koncentracije varira u boji od crne do zlatno-braon. Može se pušiti ili žvakati.

Ulje hašiša je koncentrat ekstrahovan iz Cannabis biljke, ima visok procenat cannabinoida (od 40-90%) i može se koristiti u hrani.

Kif je prah koji se pravi od dlačica koje se skidaju sa lišća Cannabisa. Može se kompresovati u hašiš ili konzumirati kao prah.

ULIČNI NAZIV
Trava, Gandža, Vutra, Haš i Džoint, Džokavac, Buksna za cigaretu od cannabisa

 

OPIS I ISTORIJA

Marihuana je naziv za indijsku konoplju (Cannabis) u Evropi i Americi. Cannabis je biljka koja raste na mnogim područijima, a naručito u tropskim predelima. Lišće ženske biljke, kao i cvetovi se mogu pušiti ili pripremiti kao čaj. Smola biljke je potentnija i u toj formi zove se Hašiš. Postoje tri vrste kanabisa - Cannabis sativa, Cannabis indica i Cannabis ruderalis. Biljka kanabisa korišćena je hiljadama godina u medicinske i zabavne svrhe, pogotovo u područiju Kine i Srednjeg Istoka. Kineske pismene beleške govore o Cannabisu još 28 godine pre nove ere, a verovatno je korišćena i hiljadama godina pre toga. THC zajedno sa kokainom i nikotinom je skoro identifikovan u Egipatskoj mumiji koja potiče od 950 godine pre nove ere. Već 1840 rekreativne droge bile su u upotrebi u umetničkim krugovim Francuske, ali su postale masovno popularne u USA, a zatim i u Evropi tek 60-ih godina sa Hippy pokretom (Erowid, 2009; Knežević-Tasić, 2009; Kuhn, Swartzwelder, Wilson, Foster, & Wilson, 2003).

 

DELOVANJE

Reakcije na marihuanu, kao i na alkohol su individualne, tako da se mogu veoma razlikovati od osobe do osobe. Što su droge prirodnije (nastale iz prirodnih izvora, naspram sintetičkih koje su nastale u laboratoriji), to je obično veći prostor otvoren za individualne razlike u njihovom dejstvu na čoveka. Hemijski regulisane droge proizvode uniformnu reakciju kod konzumenata, tako da je delovanje drugih faktora (kao što su ličnost, situacija, okruženje itd.) minimalno. Kod marihuane, ovi faktori igraju bitnu ulogu.

Mehanizam delovanja
Aktivni sastojci smole Cannabisa su izomeri tetrahidrocanabinola, od kojih je najzastupljeniji i najznačajniji delta-9- tetrahidrocanabinol (THC). Ovo jedinjenje se pretvara u 11-hidroksi-delta-9-tetrahidrocanabinol, koji je aktivan u centralnom nervnom sistemu.
Revolucionarno otkriće je pronalazak receptora za kanabinoide u ljudskom mozgu, do kojih su došla novija istraživanja (Knežević-Tasić, 2009). Nije tačno poznato koju funkciju ima receptor za THC u ljudskom mozgu i koje su njegove implikacije. Supstanca mozga zvana Anandamida (ananda na sanskritu znači ushićenje) je jedna od komponenata koja se vezuje za ovaj receptor, a zatim i 2-AG supstanca koja je nađena u još većoj količini od Anandamide. Sa obzirom da je nađeno više različitih vrsta kanabinoidnih receptora, pretpostavlja se i više prirodnih komponenata koje se za njih vezuju, te se očekuje i više istraživanja na ovu temu (Kuhn, et al., 2003).
Kada se puši, pluća momentalno apsorbuju THC i putem krvi ga dovode do srca, a zatim mozga. Iako THC zapravo nestaje iz mozga već nakon nekoliko sati, on se akumulira u jetri, bubrezima i testisima. Takođe, THC se direktno kroz krv i placentu trudnice prenosi na fetus (Kuhn, et al., 2003).

Uticaj THC-a na mozak
Receptori za kanabinoide se nalaze u najvećim koncentracijama u bazalnim ganglijama, hipokampusu i cerebelumu (malom mozgu), a u nešto manje u korteksu. Moždano stablo u kome se reguliše rad srca i disanje nema kanabinoidne receptore, što potvrđuje da THC ne vrši uticaj na ove funkcije u direktnom smislu (Knežević-Tasić, 2009). Njihova koncentracija u hipokampusu objašnjava zašto marihuana dovodi do inhibicije stvaranja memorije (pamćenja i učenja). U studijama sa životinjama ovi nalazi su potvrđeni. Pokazano je da nije bila narušena sposobnost prizivanja informacija kod životinja, ali se pokazala smanjena mogućnost njihovog skladištenja, tj. stvaranja nove memorije i učenja. Pacovi pod dejstvom marihuane imali su jednako loše rezultate kao i pacovi sa oštećenim hipokampusom. Ove studije otvorile su pitanje da li THC ubija ćelije mozga? Rezultati pokazuju da THC ubija ćelije hipokampusa, ali da bi došlo do značajnijeg njegovog propadanja, morala se koristiti velika količina THC na pacovima, kao i u laboratorijskim uslovima izolovanih ćelija, koje uobičajen konzument marihuane ne bi ni uneo u sebe. Eksperimenti na majmunima nisu pokazali značajno izumiranje neurona kod dugotrajne upotrebe, ali se ovi rezultati ne odnose na funkcionalne i hemijske promene u mozgu, koje su pogotovo detektovane kod ljudi kada se marihuana koristila dok se mozak razvijao u detinjstvu i adolescenciji. Istraživanja će se dalje nastaviti, ali treba uzeti u obzir, da iako rezultati ne pokazuju značajno odumiranje neurona hipokampusa, lakša oštećenja se ipak javljaju (Kuhn, et al., 2003).

Uticaj THC-a na imuni sistem
THC utiče na imuni sistem, kompleksnu strukturu ćelija i transmitera koji imaju funkciju da se bore sa infekcijama i bolestima. Drugo mesto najveće koncentracije kanabinoidnih receptora otkriveno je u ćelijama imunog sistema. Studije na životinjama su potvrdile smanjenje imunog odgovora na infekcije, ali opet u dozama THC-a koje prevazilaze upotrebu marihuane kod običnog konzumenta (Kuhn, et al., 2003).

Uticaj THC-a na srce
THC ubrzava rad srca za 20 do 30 otkucaja po minuti. Česti konzumenti uspeju da razviju dozu tolerancije na ovu pojavu, ali čak i njima se puls u značajnoj meri ubrza nakon pušenja. Osim što povećava broj otkucaja srca, marihuana takođe smanjuje efikasnost pumpanja krvi od strane srca, što značajno povećava njegovo opterećenje (Kuhn, et al., 2003).

Uticaj THC-a na pluća
Dokazano je da hronična upotreba marihuane izaziva različita oštećenja pluća. Pluća pušača nemaju jednak protok vazduha kao pluća nepušača. Pokazana je i razlika između pluća pušača duvana i onih pušača koji puše i duvan i marihuanu, što se pokazalo kao štetnija kombinacija. Skorašnja studija je pokazala da pušači koji koriste obe supstance (i duvan i marihuanu) pre razviju rak pluća i u ranijim godinama nego pušači isključivo duvana. Ipak, pokazano je da marihuana nije toksičnija od duvana u uporednom testu. Tar, Carbon monoxide i cyanide, a zatim i benzopyrene koji je kancirogen nalaze se podjednako i u duvanu i u marihuani. Ipak benzopyrene se nalazi u značajno većoj koncentraciji u marihuani. Za sada nema direktnih dokaza o vezi između marihuane i raka pluća, ali se takva veza da očekivati.
Postavlja se pitanje zašto marihuana izaziva ista ili veća oštećenja kao duvan, kada je količina unetog duvana kod prosečnog pušača značajno veća od količine unete marihuane? Ovde ulogu igra način pušenja – dim marihuane se uobičajeno unosi značajno snažnijim udahom, prodire dublje u pluća i zadržava se u plućima duže. Zato toksini marihuane snažnije oštećuju pluća. Skorašnje istraživanje pokazuje da osobe koje puše 3-4 džointa dnevno imaju hronični bronhitis u istom procentu kao pušači koji puše paklu ili više od pakle dnevno. Ljudi iz ove grupe su pokazali značajnu promenu u strukturi plućnih ćelija.

Uticaj THC-a na reproduktivni sistem
Marihuana ima uticaja na hormone koji regulišu reproduktivni sistem, izazivajući smanjen broj sperme kod hronične i dugotrajne upotrebe kod muškaraca, kao i iregularni menstrualni ciklus kod žena. Iako marihuana ne dovodi do steriliteta, utiče na smanjenje reproduktivne funkcije oba pola (Kuhn, et al., 2003).


DOZA

Efekti zavise i od količine konzumiranja marihuane, a dozu je teško utvrditi, neke biljke imaju veći procenat THC-a, te imaju jak inpakt sa jednim udahom, dok druge deluju blaže i posle više udisaja.
Način pušenja takođe određuje procenat THC-a koji će ući u krv. Obična cigareta omogućava do 20% transfera, dok „pipe“ (lula) prenosi veći procenat, a „water pipe, bong“ dozvoljava i do 50% transfera. Polovina unete količine THC-a ostaje u krvi i 20 sati nakon pušenja. Zato neki efekti marihuane na mentalne i telesne funkcije mogu trajati danima. THC koji se taloži u masnom tkivu, ostaje u organizmu znatno duže. Pitanje je koliko je on aktivan, jer se ne nalazi u mozgu, ali tragovi THC-a mogu se detektovati do 3 nedelje nakon konzumiranja.

 

PSIHIČKI STATUS ZA VREME DEJSTVA

Klinička slika

Dejstvo nastaje odmah posle pušenja marihuane, dostiže maksimum za 30-ak minuta i traje 2-4 sata. Ako je THC unet preko hrane, potrebno je 1 do 2 sata da postigne svoje dejstvo, a trajanje efekta se produžava na 3-4 sata.

Psihološki efekti su veoma različiti i po tome je „trava“ jedinstvena supstanca, koja deli mnoga dejstva sa drugim drogama, ali se bitno razlikuje od svake od njih. Marihuana najčešće produkuje prijatan osećaj opšte dobrobiti i emocionalne mirnoće, kao i doživljaj intelektualne zainteresovanosti i kreativnosti. Ipak, u samo malo drugačijoj situaciji, potpuno ista konzumacija može izazvati veoma negativne emocije i unutrašnje doživljaje, praćene paranoidnim interpretacijama i osećajem disforije i straha.

Najčešći doživljaji podrazumevaju blagu euforiju, smirenost i pospanost, ali „trava“ može otvoriti put i raznim drugim psihičkim doživljajima. Odmah nakon pušenja nastaje pomalo neprijatan osećaj napetosti, dok se puls ubrzava, a zatim preovladava veselost, sreća, razdraganost, neretko i napadi smeha. U zavisnosti od doze najčešća reakcija je stanje relaksacije, izmenjena percepcija vremena, a zatim i promene u fokusu pažnje (Knežević-Tasić, 2009). Snižava se perceptivni prag te su čula blago pojačana (miris, ukus, sluh), posebno za zvuk i vizuelne stimuluse. Javlja se blaga promena u načinu razmišljanja i viđenja stvari (Erowid, 2009). Ako se osoba nalazi u društvu, impuls za govorom je obično pojačan (Knežević-Tasić, 2009). Usmerenost na detalje koja se javlja može biti ključ elementa kreativnog dejstva, ali to je samo pretpostavka.

Nekad se može javiti reakcija straha i anksioznosti. Osoba može biti okupirana unutrašnjim doživljavanjima, bilo pozitivnim, bilo negativnim. Obično dejstvo marihuane podrazumeva doživljaj znatno sporijeg protoka vremena, i izmenjenog doživljaja prostora, udaljenosti izgledaju veće. Javlja se osećaj gladi i potreba za slatkim. Suvoća usta i grla, ubrzan puls i crvenilo rožnjače oka su jedini fiziološki korelati dejstva THC-a (Knežević-Tasić, 2009).

Nekada se može javiti specifično cepanje svesti, što znači da se osoba deli na JA koje doživljava i JA koje posmatra (observirajuće JA), to dovodi do toga da na primer osoba može doživljavati neke zastrašujuće doživljaje, kao na primer paranoidne ideje, a i istovremeno im se smejati. Takođe, iskusni korisnici marihuane naučili su da kontrolišu njeno dejstvo, te mogu delovati potpuno uobičajeno drugim ljudima, dok su pod dejstvom i većih količina (Knežević-Tasić, 2009).

Od neprijatnih doživljaja, marihuana može izazvati muku, vrtoglavicu, nesvesticu, osećaj težine u ekstremitetima, motornu uznemirenost itd. Zabeleženi su i fenomeni depersonalizacije i derealizacije. U velikim količinama, marihuana može delovati i kao halucinogen i dovesti do izmenjene percepcija sopstvenog tela ili njegovih delova, kinestezije i doživljaj proširenja svesti (Knežević-Tasić, 2009). Halucinogeno dejstvo marihuane se češće javlja ako je marihuana konzumirana kroz hranu, nego pušenjem (Kuhn, et al., 2003).

Pamćenje i pažnja su funkcije koje su najosetljivije na dejstvo THC-a, kako u aktuelnim efektima, tako i kao posledica trajnijeg korišćenja marihuane. Osim što su ove funkcije podložne dugotrajnim promenama kod redovnog konzumiranja THC-a, postoji i produženo dejstvo marihuane na učenje i pamćenje, neposredno nakon korišćenja, tako da više kognitivne funkcije ostaju oštećene jedan ili više dana i nakon samo jedne konzumirane doze (Kuhn, et al., 2003). Ovde valja istaći da osoba koja koristi marihuanu svaka 3-4 dana je zapravo konstantno oštećenih sposobnosti pamćenja, mišljenja, rešavanja problema i adekvatnih odgovora na druge kognitivne izazove.

Često za vreme trajanja dejstva marihuane, osoba ima doživljaj spoznaje i fantastičnih uvida u život i njegove istine, dok po prestanku dejstva na njih postoji delimična ili potpuna amnezija, koja kako kaže Dr Knežević-Tasić „brani od toga da osoba shvati da su nažalost ova ,,genijalna otkrića’’ u stvari banalne činjenice svakodnevnog života“ (Knežević-Tasić, 2009).

*(Predlog – da bi ste ovo proverili probajte da zapišete uvide pod dejstvom marihuane, a zatim ih pročitajte kada ste odmorni i kada njeno dejstvo prestane). Ipak, ostaje otvoreno pitanje ovog mističnog doživljaja i njegove vrednosti.

 

EFEKTI

Efekti na mozak i ponašanje

Suma efekata marihuane na čoveka, pozitivnih, negativnih, trenutnih i trajnih (Kuhn, et al., 2003; Knežević-Tasić, 2009; Erowid, 2009):

Pozitivni efekti
- Opuštanje, osećaj sreće, popravljanje raspoloženja, euforija
- Kreativno razmišljanje, apstraktno mišljenje i tok ideja olakšano teče
- Osećaj važnih otkrića i uvida u život i sopstvenu ličnost
- Drugačiji ugao gledanja na stvari
- Snažnije doživljavanje pojedinih aspekata, kao što je muzika
- Analgetički efekat (smanjuje bol)

Negativni efekti
- Muka, suvoća usta, problemi disanja, znojenje i sl.
- Promena u krvnom pritisku, ubrzan rad srca i drugi poremećaji perifernog nervnog sistema. THC značajno opterećuje krvotok i rad srca, te osobe sa slabim srcem i visokim krvnim pritiskom mogu biti pod rizikom, dok paradoksalno i osobe sa niskim krvnim pritiskom mogu iskusiti neprijatnim pad krvnog pritiska. Pad pritiska može dovesti do onesvešćivanja.
- Nemogućnost procene vremena i prostora (udaljenosti i trajanja), nekada i fizičke koordinacije (samim tim značajno povećana opasnost od upravljanja motornim vozilima i drugim mašinama). Otežano kretanje i sporoća
- Preosetljivost na stimuluse (auditivne, taktilne, kinestetičke, olfaktorne, itd)
- Osećaji anksioznosti, panike i druga stanja straha
- Letargija, nemogućnost spavanja ili preterana pospanost
- Paranoidna reakcija i druge psihotične reakcije koje mogu biti samo trenutne, ali mogu i potpuno narušiti psihički integritet individue
- Osećaji konfuzije, izgubljenosti, nemogućnost koncentracije i rasuđivanja
- Osećaji utrnutosti delova tela ili lica
- Nemogućnost praćenja toka misli i „jureće misli“
- Razvijanje zavisnosti pri intenzivnom korišćenju (apstinencijalni sindrom je u principu blagog do srednjeg intenziteta, može trajati od 1 do 6 nedelja)

 

TRAJNE POSLEDICE

- Posledice od određenog ponašanja uzrokovanog lošom procenom pod intoksiciranim stanjem
- Dugotrajnija upotreba marihuane u adolescenciji, kako novija istraživanja pokazuju, može dovesti do trajnog oštećenja vizuelne percepcije.
- Marihuana može biti inicijator psihotične reakcije, koja može varirati od kratkotrajne psihotične epizode, do trajnijeg oštećenja psihičkog života individue. Nekoliko studija je pokazalo povezanost korišćenja marihuane kod mladih ljudi i razvoja psihotičnih reakcija u kasnijem dobu.
- Dugotrajnije pušenje marihuane dovodi do problema sa plućima i grlom, hroničnog kašlja, većeg rizika od respiratornih infekcija i oboljenja grla, pa i kancera pluća (istraživanja još uvek daju kontradiktorne rezultate, ali je rizik u najmanjem slučaju isti kao i kod pušenja bilo koje druge vrste).
- Hronična upotreba marihuane smanjuje opšti imunitet, te čini osobu podložniju infekcijama i bolestima
- Rizik od infarkta je diskutabilan. Jedna studija ukazuje na povećan rizik od infarkta kod muškaraca preko 40 godina starosti, ali istraživanje je rađeno na malom uzorku i rezultati druge, veće studije pokazuju da kanabis ne povećava rizik od smrtnosti kod konzumenata ispod 50 godina starosti (Sidney et al., 1997).
- Sa dugotrajnijim korišćenjem osećaj euforije postaje ređi, a osećaji anksioznosti češći
- Hronična upotreba marihuane dovodi do razvoja depresije koja može biti veoma ozbiljnog intenziteta


MOGUĆNOST SMRTNOG ISHODA

Uobičajeno je zanemarljivo mala. Postoji mogućnost izazivanja nesreća zbog umanjene mogućnosti procenjivanja. Takođe, prijavljeni su slučajevi dece koja su slučajno pojela hranu koja sadrži THC, te upala u komu (Erowid, 2009).

 

OPASNOST OD KOMBINOVANJA SA DRUGIM SUPSTANCAMA

Malo je ispitivanja na ovu temu, ali poznato je da marihuanu ne treba konzumirati zajedno sa lekovima za srce i krvni pritisak i drugih supstanci koje smanjuju funkcije imunog sistema. Takođe jedna studija je pokazala veoma opasan uticaj mešavine kokaina i marihuane na rad srca (Kuhn, et al., 2003).

 

RAZLIKA IZMEĐU 'TEŠKIH' I 'LAKIH' KORISNIKA

Iako postoje studije poređenja intelektualnih sposobnosti između korisnika marihuane i ne korisnika, ove studije nisu relevantne, jer nisu kontrolisale faktore kao što su inteligencija i drugi kognitivni kapaciteti ispitanika. U svakom slučaju nađeno je produženo dejstvo marihuane do 48 sati, koje u većoj meri ometa kognitivne sposobnosti.

Jedna interesantna studija se izdvaja u kojoj je pravljeno poređenje između studenata koji su koristili marihuanu skoro svaki dan mesec dana pre ispitivanja i koji su imali THC u krvi sam dan ispitivanja, i onih koji su koristili jednom do dva put za tih mesec dana i nisu imali tragove THC-a na dan ispitivanja.

Noć pred ispitivanje, svi ispitanici su bili pod nadzorom (znači nisu koristili marihuanu), a sutradan su dobili niz kognitivnih testova i zadataka da rešavaju. Rezultati pokazuju sledeće:

- Nisu nađene razlike u psihijatrijskim simptomima i psihičkim poremećajima među korisnicima
- Grupa teških korisnika se pokazala „srećnijim“, gde treba imati u vidu da su i dalje imali THC u krvi
- Teški korisnici su pokazali mnogo manju mentalnu fleksibilnost i sposobnost za rešavanje problema. Često su ponavljali iste greške, zaglavljivali se u istoj strategiji rešavanja problema koja nije donosila rezultate i nisu mogli da smisle novu strategiju kada stara nije radila.
- Teški korisnici su pokazali oštećenu memoriju, mada ne na svim zadacima. Mogli su da zapamte priču jednako dobro kao i laki korisnici, ali nisu mogli da reprodukuju pokazane figure, kao ni da nauče liste reči.

Ono što se ne zna iz ovog istraživanja je koliko dugo traju ova memorijska oštećenja i da li su ona trajna ili se mozak obnavlja nakon prestanka upotrebe (Kuhn, et al., 2003).

Druga studija je pokazala da teški korisnici (oko 5 džointa dnevno) nisu pokazivali značajna oštećenja u mladosti, dok su se kognitivna oštećenja razvila vremenom i pokazala kod ispitanika u 40tim godinama života. Oštećenja su bila u sposobnosti verbalnog učenja, pamćenja i testovima podeljene pažnje. Takođe pokazano je da veliki uticaj ima godina u kojoj se počelo sa konzumacijom. Ako se marihuana puši u većoj meri dok mozak još nije do kraja oformljen (do kraja adolescencije), kognitivni deficiti su značajno veći. Deficit u u razvitku vizuelnog sistema pokazao se u grupi korisnika marihuane koji su je konzumirali pre navršene šesnaeste godine života (Kuhn, et al., 2003).

 

KONZUMENTI

Procena broja ljudi koji u svetu koriste marihuanu kreće se od 140 do 200 miliona. Istraživanja navode da je između 142.6 i 190.3 miliona ljudi (3.3 – 4.4%), u rasponu godina od 15 do 64 koristilo kanabis u 2007-oj godini. 2006 godine, procenjeno je da je 25 miliona Amerikanaca od 12 godina i starijih koristilo kanabis u prethodnoj godini (National Survey on Drug Use & Health, 2008). U longitudinalnom istraživanju Mičigen Univerziteta, pokazano je da se trend korišćenja marihuana među srednjoškolcima u USA poslednjih godina ustalio na između 30 i 40% (National Institute on Drug Abuse, 2009).

Američki nacionalni institut izveštava da je marihuana najčešće korišćena psihoaktivna supstanca i da su je oko 98 miliona amerikanaca preko 12 godina starosti probali bar jednom. Oko 15% amerikanaca se upoznalo sa marihuanom već do 8-og razreda osnovne škole, tokom srednje škole 42% je probalo marihuanu, dok je oko 18% redovno koristi (National Institute on Drug Abuse, 2009).

UNODC (United Nations office on drugs and crime) izveštava da postoji oko 170 miliona korisnika marihuane širom planete od kojih 53 miliona u Aziji, 37 miliona u Africi, 36 miliona u Americi i 30 miliona u Evropi (od toga 23 miliona u zapadnoj Evropi) (United Nations office on drugs and crime, 2009).

Marihuana u Srbiji ne zaostaje za svetskim trendovima (Knežević-Tasić, 2009). Debate o njenoj štetnosti i pokreti za legalizaciju pružaju šire gledište na problematiku. Adolescenti sve češće govore roditeljima otvoreno o svojim iskustvima sa marihuanom, ubeđujući ih da je manje štetna od alkohola i duvana, pokazujući nisku informisanost o njenom mehanizmu delovanja.


Medicinska upotreba
Lekovita svojstva marihuane poznata su i korišćena hiljadama godina širom zemaljske kugle. Postoje zapisi o njenom korišćenju u drevnoj kineskoj medicini 2500. godine pre nove ere. Danas se upotreba marihuane u medicinske svrhe može smatrati opravdanom u suzbijanju muke kod kancera, za stimulisanje apetita kod obolelih od SIDE i u lečenju glaukoma (Knežević-Tasić, 2009). Debata o njenoj legalnoj upotrebi u medicinske svrhe je u činjenici da ona deluje štetno na pluća i imun sistem. Međutim, korist od marihuane može prevazići njenu štetnost kod teških pacijenata, pogotovo iz razloga što je ona izaziva mnogo manju zavisnost nego drugi farmaceutski lekovi koji se mogu koristiti u iste svrhe, kao i nepostojanje mogućnosti overdoza sa marihuanom (Kuhn, et al., 2003).

 

ZAVISNOST OD MARIHUANE

Obično se kaže da marihuana ne stvara fizičku, već samo psihičku zavisnot, ali to nije u potpunosti tačno. Učestalo korišćenje visokih doza dovodi do razvoja tolerancije i blagih apstinencijalnih tegoba po njenoj obustavi.
Nakon određene češće upotrebe, osoba oseća želju da puši sve češće, a zatim ako pokuša da pušenje smanji, nije u stanju da „izgura“ svoju odluku, iako za to može pronaći niz „racionalnih“ objašnjenja i opravdanja. Najbolje je da sami proverite da li ste već razvili zavisnost od marihuane:
Definicija adikcije po trenutno važećem dijagnostičkom sistemu (DSM IV) obuhvata sledeće kriterijume:

Odgovorite Da ili Ne na sledeća pitanja (neka pitanja su složena i imaju više delova, jer se kod svakoga zavisnost različito ispoljava, ako je bilo koji deo pitanja za vas važeći, odgovorite Da na to pitanje)

1. Tolerancija – Da li ste koristili sve veće količine marihuane tokom nekog vremenskog perioda?
2. Postojanje krize – Da li ste ikad iskusili fizičke ili psihičke tegobe pošto ste prestali da koristite marihuanu, bilo koje od sledećih - razdražljivost, anksioznost (unutrašnji nemir, napetost, uznemirenost), tremor, znojenje, demotivisanost, beskrajnu dosadu i želju za ponovnim korišćenjem?
3. Poteškoće u kontroli – Da li nekad koristite marihuanu duže nego što biste to želeli? Da li možete stati na jednom džointu ili jedan džoint vodi i drugom?
4. Negativne posledice – Da li ste nastavili sa uzimanjem marihuane iako ste iskusili i neke njene negativne posledice na vaše raspoloženje, samopouzdanje, zdravlje, posao ili odnose sa drugim ljudima?
5. Odlaganje ili zapuštanje aktivnosti – Da li ste ikad odložili ili smanjili svoju socijalnu interakciju, rekreativnu aktivnost, posao ili kućne poslove zbog upotrebe marihuane?
6. Značajni utrošak vremena i emocionalne energije – Da li ste potrošili veći deo vremena u nabavljanju, korišćenju, planiranju ili oporavljanju od korišćenja marihuane? Da li ste proveli mnogo vremena u razmišljanju o njoj? Da li ste razmišljali kako da sakrijete svoju upotrebu od drugih ljudi?
7. Želja za smanjenjem – Da li ste nekad razmišljali o tome da smanjite ili kontrolišete upotrebu marihuane? Da li ste imali neuspešne pokušaje u smanjenju i kontrolisanju upotrebe marihuane?

Ako ste odgovorili da na minimun TRI pitanja, vi zadovoljavate medicinske kriterijume zavisnosti (American Psychological Association, 2000)
Zašto je marihuana u stanju da izazove zavisnost?

Marihuana, osim što spada u psihodelične droge, ima depresorna (sedativna) dejstva, te kao i svaka supstanca te vrste izaziva zavisnost. THC ima i delimično ukrštenu toleranciju sa alkoholom, što govori o sličnom mehanizmu delovanja ove dve supstance (Knežević-Tasić, 2009).
Apstinencijalni sindrom je u principu blagog do srednjeg intenziteta, može trajati od 1 do 6 nedelja, uključuje anhedoniju, demotivacioni sindrom, anksioznost (nervozu, uznemirenost), glavobolju, nekad i blagu mučninu, smanjen apetit, probleme sa spavanjem, želju za konzumiranjem, kao i osećaj da je svakodnevni život dosadan. Jačina apstinencijalnog sindroma zavisi od količine i dužine prethodnog konzumiranja, kao i od same individue.

Postoje još uvek nedovoljno dokazana ispitivanja da marihuana deluje i na activaciju dopamina. U tom slučaju ona bi se upisala na listu adiktivnih aktivnosti zajedno sa nikotinom, hranom, seksom, heroinom i alkoholom. Za sad važi mišljenje da marihuana nema uticaja na lučenje dopamina. Čak i ako se pokaže da marihuana izaziva zadovoljstvo evocirajući dopamin, ipak je očigledno da je mera u kojoj ona to čini značajno manja od drugih psihoaktivnih droga, kokaina ili opiata, te će njen apstinencijalni sindrom uvek biti u istoj tolikoj meri blaži i bila bi velika greška izjednačavati ovakve zavisnosti. U tom smislu se njeno dejstvo može porediti i sa dejstvom čokolade, od koje je isto teško odvojiti se (Kuhn, et al., 2003).

 

RAZLOG ZAŠTO LJUDI KORISTE MARIHUANU

Marihuana na sličan način kao i alkohol relaksira, izaziva blagu euforiju i kao takva poboljšava raspoloženje. Ono što je dobit kod marihuane je intelektualna podstaknutost i kreativnost koji se mogu javiti pri njenom konzumiranju (mada ne uvek i ne kod svakog). U svakom slučaju je zanimljivo nekad sagledati svet iz malo drugačijeg ugla.

Takođe marihuana ima prednost kod veoma teških bolesti kao što su rak i SIDA jer pruža veći benefit, a manje šteti od drugih farmaceutskih sredstava koja su na raspolaganju za ublažavanje simptoma ovih bolesti.

 

RAZLOG ZAŠTO NE KORISTITI MARIHUANU

Češća upotreba marihuane dovodi do kognitivnih deficita, slabi stvaranje novog pamćenja, učenje, sposobnost rešavanja problema i fleksibilnost u mišljenju. Marihuana onemogućava fokus pažnje i uopšteno ometa intelektualnu aktivnost.

Dalje, marihuana predstavlja vrstu omamljivača koji drži individuu zarobljenu u neaktivnosti i nedelovanju u spoljašnjoj sredini, vremenom stvaran život gubi svoje draži i osoba se nalazi u vremenskom vakuumu – svi dani se stapaju u jedan konfuzan, nedefinisan trenutak u kome vlada letargija i pasivnost.

Osoba koja je neaktivna i demotivisana, bez jakih i neposrednih životnih dinamizama postaje depresivna i sve više gubi sposobnost da se iščupa iz polu-hipnotisanog stanja u kome se nalazi. Tako se osoba zatvara u začarani krug i što se oseća lošije, to više koristi marihuanu da bi napetost nestala, a produžetak pasivnosti i distanciranje od neposredne stvarnosti pojačavaju depresiju sa kojom je teško suočiti se „bistre glave“.

Takođe treba voditi računa o mogućnosti koja nije toliko česta, ali ipak postoji od toga da marihuana može izazvati psihotičnu dekomenzaciju. Osim toga marihuana predstavlja svojevrstan atak na rad srca, pluća i imunog sistema pri intenzivnom korišćenju.

 

ODGOVOR NA TO KOLIKO MNOGO I KOLIKO ČESTO?
(Put od marihuane kao oslobodioca krutosti mišljenja do marihuane kao hipnotika kognitivnih kapaciteta, snage i volje?)

Nema dokaza da povremena ili ređa upotreba marihuane utiče štetno na ljudski organizam. Pri tome se podrazumeva upotreba koja je ređa od jednom mesečno. Ovde treba izuzeti osobe koje imaju rizik od srčanih oboljenja, zatim osobe koje su mentalno labilne, osobe izuzetno niskog krvnog pritiska i osobe slabog zdravstvenog stanja. Takođe, osobe ispod 25 godina života, tj. do kraja adolescencije, ne treba da koriste marihuanu, jer ona može izazvati veće kognitivne deficite kod mozga u razvoju.

Marihuanu nikako ne treba mešati sa drugim supstancama, tipa kokain, druge supstance koje izazivaju adrenalinske reakcije, kao ni sa alkoholom. Bitno je i odmeriti dozu, kako se ne bi povećavala verovatnoća za njenim negativnim dejstvom, kao što su paranoidne reakcije, anksioznost, panika i slično.
Ono što je još bitno je slušati svoje telo. Nekim osobama marihuana nikako ne prija i izaziva kod njih sva ona negativna dejstva. Takođe, neka od ovih dejstava mogu izazvati dalje psihičke probleme, a neka mogu biti i traumatska iskustva.

Takođe, pri njenoj upotrebi treba voditi računa da osoba ne vozi, ne upravlja mašinama i nema pred sobom nikakav bitan kognitivni zadatak u narednih par dana (ispit, razgovor za posao itd.).

Ono što je dobro dokazano je da česta upotreba marihuane, ili upotreba preterane količine odjednom, predstavlja svojevrstan rizik po telesno i mentalno zdravlje svake individue. Hronična konzumacija marihuane čini život bezukusnim, teškim i sve manje smislenim i vrednim življenja, a ako ste hroničan konzument i ne slažete se sa ovom tvrdnjom, molim vas, kontaktirajte nas, kako bi revidirali ovaj zaključak.

 

REFERENCE

American Psychological Association (2000). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (4th ed.).
Washington, DC: Author Erowid, E.& Erowid, F. (2010).
Documenting the complex relationship between humans & psychoactives.
Retrieved January, 2010, from http://www.erowid.org/plants/cannabis/cannabis.shtml

Knežević-Tasić, J., (2009).
Unpublished article: Marihuana, January 4, 2010 Kuhn, C., Swartzwelder, S., Wilson, W., Foster, J. & Wilson, L. H. (2003).
Buzzed: The straight facts about the most used and abused drugs from alcohol to ecstasy (2nd ed.).
New York: W.W. Norton & Company, Inc.

National Institute on Drug Abuse (2009).
Marijuana Abuse, (NIH Publication No. 05-3859).
Retrieved January, 2010, from http://www.drugabuse.gov/PDF/RRMarijuana.pdf

Sidney, S., Beck, J.K., Tekawa, I.S. (1997). Marijuana use and mortality.
American Journal of Public Health, 87(4):585-90

United Nations Office on Drugs and Crime, (2009). Annual report 2009.
Retrieved January, 2010, from http://www.unodc.org/documents/about-unodc/AR09_LORES.pdf

Copyright 2009. All right Reserved