Onlie savetovalište
..:: O nama ::.. ..:: Clanovi tima ::.. ..:: Lečenje ::.. ..:: Galerija ::.. ..:: Testovi licnosti ::.. ..:: Sve o drogama ::.. ..:: Psihofitnes ::.. ..:: Kontakt ::..

 nazad
 

   

SVE ŠTO STE HTELI I NISTE HTELI DA ZNATE O ALKOHOLU

:: OSNOVNE INFORMACIJE

:: DELOVANJE

:: EFEKTI

:: TRAJNE POSLEDICE

:: ALKOHOL I TRUDNOĆA

:: ŽENE I ADOLESCENTI POSEBNO DEJSTVO

:: ALKOHOL I SEKS

:: OPASNE KOMBINACIJE SA DRUGIM DROGAMA I LEKOVIMA

:: TOLERANCIJA

:: HRONIČNA UPOTREBA

:: RAZLOG ZAŠTO NE KORISTITI ALKOHOL

:: ODGOVOR NA TO KOLIKO MNOGO I KOLIKO ČESTO

:: DA LI SAM ALKOHOLIČAR

:: MISLIM DA SAM U PROBLEMU. ŠTA DA RADIM?

:: REFERENCE

 

OSNOVNE INFORMACIJE

VRSTA
SEDATIV- HIPNOTIK, DEPRESOR CNS-A

HEMIJSKI NAZIV
Ethyl-alcohol

PODVRSTA
Pivo (obično od 5-20% alkohola), Vino (obično od 8 do 20% alkohola), Žestoka pića (obično više od 40% alkohola), zaključno sa Absentom koji ide i do 89.5% alkohola. Alkohol koji pijemo u alkoholnim pićima nije isti kao onaj što se koristi za dezinfekciju u apotekama (isopropil alkohol). Ethanol je jedini alkohol koji ne izaziva veća oštećenja na ljudski organizam i ljudi se često otruju misleći da je svaki alkohol sličan, zato pića proizvedena u nepoznatoj domaćoj radinosti treba izbegavati (setite se slučaja sa methanolom, pre više godina u Srbiji).

ULIČNI NAZIV
Cuga, piće

OPIS
Alkohol je jedna od najrasprostranjenijih psihoaktivnih supstanci. Njegovi efekti i posledice su dokazani i dobro izučeni.

 

DELOVANJE

Reakcije na alkohol su individualne, tako da se mogu veoma razlikovati od osobe do osobe. Takođe reakcije zavise od organizma svake osobe, njenih godina, pola, zdravstvenog stanja, psihološkog stanja i naručito od unesene količine alkohola.


KAKO ALKOHOL DELUJE

Kada se popije, piće ulazi u stomak, gde se apsorbuje i ulazi u krvotok (Kuhn, Swartzwelder, Wilson, Foster, & Wilson, 2003). Krvotok distribuira alkohol po čitavom telu, ali se efekat najviše primećuje u mozgu (Garriott, 1996). Prisustvo ili odsustvo hrane u stomaku je najvažniji činilac kod apsorpcije alkohola. Ako je stomak prazan, koncentracija alkohola u krvi narasta veoma brzo i već za jedan sat dostiže svoj vrh. Ista količina alkohola na pun stomak apsorbovala bi se dva sata. Koncentracija alkohola u krvi može biti i tri puta veća kod osoba sa praznim stomakom, nego ista ta količina alkohola popijena na pun stomak. Takođe ista količina popijenog alkohola će dostići različitu koncentraciju u krvi u zavisnosti od pića koje se pije (pivo se lagano apsorbuje, dok „shots“ tj. kratka pića koja se piju na iskap, ostvaruju veću koncentraciju alkohola u krvotoku) (Kuhn, at al., 2003). Brza apsorpcija alkohola može blokirati centar za disanje u mozgu i dovesti do nesvesti ili smrti (Kuhn, at al., 2003). Do ovih stanja se obično dolazi kada osoba popije više kratkih pića u kratkom vremenskom intervalu. Nekad ljudi navrnu par čašica kod kuće pre nego što krenu u noćni provod, jer je na nekim mestima alkohol nedozvoljen, ili prosto skup. Ako ova osoba sedne u kola odmah potom, njen nivo alkohola u krvi može i dalje biti u ograničenju, ali efektivan uticaj popijenog alkohola na mozak je u tom momentu znatno veći što može dovesti do saobraćajnog udesa (Garriott, 1996). Deblje osobe takođe bolje podnose alkohol, zbog masnog tkiva i mišićne mase koja ga absorbuje. Sa druge strane, ove osobe ga sporije izbacuju iz organizma (Kuhn, at al., 2003). Organizam odraslog čoveka razlaže otprilike jednu čašu viskija za jedan sat (40% alkohola) (Kuhn, at al., 2003). Sve preko toga predstavlja prezasićenje organizmu i dovodi do taloženja alkohola u krvi u tkivima i čeka na svoj red da ga jetra obradi (Baselt & Danhof, 2009). Sve veća koncentracija alkohola u krvi dovodi do sve veće intoksinacije alkoholom. Takođe metabolizam se ubrzava, da bi se alkohol brže absorbovao, što dovodi do brže absorpcije drugih eventualno unesenih lekova, što može izazvati posebnu štetu (lekovi su manje efektivni, jer ih organizam brže izbaci iz tela).


OSOBA POD ALKOHOLOM, EFEKAT NA MOZAK I PONAŠANJE

Dok pije, osoba oseća zadovoljstvo i opušta se. To obično traje neko kraće vreme, osoba postaje pričljiva i društvena. Kad telo kreće da eliminiše alkohol iz tela, ovo osećanje biva zamenjeno sedacijom, te osoba postaje tiha i povlači se. Da bi izbegli ovaj efekat, većina ljudi nastavlja da pije, da bi održavala prvobitno stanje zadovoljstva (Kuhn, at al., 2003). Iako su efekti alkohola na ljude različiti, generalno se može definisati sledeća tabela (Kuhn, at al., 2003; Dubowski, 2009; Radford University, 1996; Erowid & Erowid, 2009):

1 piće je ovde definisano kao 30ml što znači punjenje od otprilike 2 prsta u uobičajenoj kafanskoj čaši


Broj pića (neprecizno)

Koncentracija alkohola u krvi
(Grami alkohola u 100 ml krvi)

Faza

Delovanje

1-2

0.01 – 0.05

Subklinička

Nema primetnih promena u ponašanju

1-4

0.03 – 0.12

Euforija

Blaga euforija, pričljivost, povećano samopouzdanje, smanjene inhibicije. Osoba se oseća srećno, puno sebe i pričljiva je.
Javlja se poremećaj u sferi mišljenja, tj. procenjivanja, suptilne motorne koordinacije i usporenost ili odloženo vreme reakcije.

Do 5

0.09 – 0.25

Uzbuđenje

Poremećaj motorne koordinacije i refleksa. Osoba posrće, muca, brljavi u govoru i javlja se mučnina i povraćanje.
Javlja se emocionalna nestabilnost, nemogućnost procene situacije, nemogućnost adekvatne percepcije okoline, razumevanja šta se događa i smanjena je vizuelna sposobnost.

Do 9

0.18 – 0.30

Konfuzija

Dezorjentisanost, konfuzija, vrtoglavica. Emocionalo stanje prenaglašeno. Vizuelna sposobnost izmenjena te se ne mogu procenjivati dobro ni oblici, ni boje ni dimenzije ni pokret. Govor ometen, slaba koordinacija, apatija i letargija.

Do 12

0.25 – 0.40

Stupor

Gubi se sposobnost voljne kontrole i odgovaranja na stimulaciju. Osoba zapada u hipotermiju, hipertermiju i anestezirano stanje.

Do 24

0.35 – 0.50

Koma

Gubi se senzacija, mogućnost pokretanja i osnovni refleksi.

Do 24

0.45 +

Smrt

Smrt od prestanka disanja i rada srca



Delovanje na mozak

Neka supstanca može delovati na ćelije mozga inhibitorno ili stimulišuće (čineći ćelije aktivnim i pospešujući komunikaciju među njima i obrnuto) (Kuhn, at al., 2003). U principu alkohol ima inhibišući (depresivni) efekat na ćelije, gaseći komunikaciju među njima. Sa druge strane često u početnim fazama unošenja pića, ljudi se osećaju stimulisano. Ne zna se tačno kako dolazi do ovog kontrasnog dejstva, ali se može zaključiti da mala količina alkohola stimuliše ćelije, a da ih dalje uzimanje alkohola gasi.
Alkohol izaziva povećano lučenje norepinefrina i dopamina, kao i povećano lučenje u GABA sistemima, beta endorfina u hipotalamusu (Chudler, 2009). Alkohol deluje na GABA i Glutamat neurotransmitere. Kada GABA biva izlučena, ćelija čiji receptori su je primili, zaustavlja svoju aktivnost. Kada GLUTAMAT biva izlučen, ćelija postaje aktivnija. Alkohol povećava lučenje GABA transmitora, a smanjuje lučenje Glutamate transmitera i na taj način gasi, tj. deaktivira ćelije u mozgu (Kuhn, at al., 2003).
Uticaj na GABA neurotransmitere daje opšti sedirajući efekat koji osećamo, dok je uticaj na Glutamat nešto specifičniji i deluje tako što ometa nastajanje nove memorije (sećanja) i razmišljanja na kompleksan način (Kuhn, at al., 2003). Čak i pri veoma malim dozama alkohola receptor Glutamata zvani NMDA biva blokiran, a on je odgovoran za formiranje nove memorije, što objašnjava teškoće u sećanju koje ljudi mogu da iskuse dok piju. Gubitak memorije se pokazao kao mnogo češći pratilac pijanstva nego što se pre mislilo (40% studenata). Sam gubitak memorije možda ne bi bio toliki problem, koliko ponašanja koja se obično događaju za vreme njenog gubitka, većina ispitanika bi kasnije saznala za seksualne aktivnosti, tuče i druga ponašanja koja mogu imati ozbiljne i dalekosežne posledice. Takođe, zbog teškoća u memorisanju, čak ni veoma male količine alkohola (pivo ili dva) se ne preporučuju kada pokušavamo da nešto naučimo ili zapamtimo (pred prezentaciju, ispitni period i sl.).

Dopamin je neurotransmiter koji je odgovoran za naše osećaje sreće i zadovoljstva (Kuhn, at al., 2003). Alkohol potpomaže lučenje dopamina (čini nas trenutno srećnijim), ali samo dok se koncentracija alkohola u krvi penje. Tako da se osećaj zadovoljstva dobija samo u prvim trenucima nakon ispijanja pića. To može terati ljude da piju nove i nove količine, da bi iskusili tih par trenutaka povećanog zadovoljstva. Problem je što osećaj zadovoljstva nakon par trenutaka iščezava, a koncentracija alkohola u krvi koja dalje izaziva neželjene efekte ne iščezava, već se taloži i raste.

Mamurluk
Mamurluk je dobro poznat pratioc alkohola. Karakteriše ga najviše glavobolja, osim što se mogu javiti i muka i povraćanje (Kuhn, at al., 2003). Verovatno je vezan za efekat koji alkohol ima na krvne ćelije i na ravnotežu tečnosti u organizmu. Preporuka je pojesti nešto lagano i popiti mnoštvo tečnosti (vode ili prirodnih sokova). Sa tečnošću je najbolje krenuti pre spavanja, jer kada se glavobolja već razvije, teško je sanirati.

 

EFEKTI

Suma efekata alkohola na čoveka, pozitivnih, neutralnih, negativnih, trenutnih i trajnih (Kuhn, at al., 2003; Dubowski, 2009; Radford University, 1996; Memorial University of Newfoundland, 2001; Alberta Alcohol and Drug Abuse Commission, 2000; CADAPP, 2001; Algra,1992; Erowid & Erowid, 2009):

POZITIVNI EFEKTI

- Opuštanje
- Osećaj sreće, popravljanje raspoloženja
- Pričljivost i komunikativnost
- Smanjene inhibicije / smanjenje socijalne anksioznosti
- Anelgetički efekat (smanjuje bol)

NEUTRALNI EFEKTI

- Crvenilo kože
- Pospanost
- Izmenjena seksualna zainteresovanost (nekad smanjena, nekad povećana)
- Promenjeno gledište (ružne stvari mogu biti viđene kao lepe, a ružne kao lepe)
- Drugi izgledaju privlačnije
- Vizuelne distorzije (veće doze)

NEGATIVNI EFEKTI

- Povećanje tolerancije (traži veće doze da bi izazvao isti efekat)
- Smanjena koordinacija
- Nystagmus, teškoće fokusiranja pogleda i poremećaj u vizuelnoj sferi, nemogućnost dobrog opažanja (boja, oblika, kretanja i dimenzija)
- Muka, povraćanje (povraćanje koje se može javiti u nesvesnom stanju može dovesti do gušenja i smrti)
- Smanjena kontrola impulsa
- Emocionalna osetljivost (bes, tuga)
- Diuretički efekat, povećano uriniranje
- Konfuzija i vrtoglavica
- Pomućenje svesti i gubitak sećanja (veće doze)
- Smanjene inhibicije i povećana mentalna konfuzija mogu dovesti do neželjenih ponašanja (silovanje, ponašanja ugrožavajuća po život...)
- Mamurluk koji traje od 12-36 sati, od blažih do teških oblika

 

TRAJNE POSLEDICE

- Posledice od rizičnog ponašanja uzrokovanog smanjenim inhibicijama i rasuđivanjem (smrt i povrede od vožnje u pijanom stanju, tuče, silovanja, neželjena trudnoća, HIV i druge polne bolesti od nezaštićenih seksualnih odnosa itd)
- Oštećenje grla, od iritacije do teškoće gutanja, nadutosti, krvarenja itd. Može dovesti i do kancera grla
- Oštećenje srca (slabi ga i onemogućava u funkciji pumpanja krvi), povećava krvni pritisak što dovodi do povećanog rizika od infarkta i moždanog udara.
- Oštećenje mozga
- Oštećenje jetre (ciroza), iritacija stomaka uopšteno, povećan rizik za čir i rak
- Oštećenje ploda i pobačaj kod trudnica kod većih doza ili češće upotrebe
- Smanjuje testosteron i onemogućava ili smanjuje seksualno funkcionisanje
- Koma i smrt (ekstremne doze)


MOGUĆNOST SMRTNOG ISHODA

Uobičajeno je relativno mala. Problemi mogu nastati kada se alkohol pije jako brzo (u igrama sa alkoholom) ili kada se u koktelima i punchevima alkohol skoro ne oseća (Kuhn, at al., 2003). Naručito je rizično piti alkohol na prazan stomak. Pri padanju u nesvest, komi ili problemima sa disanjem, momentalna medicinska intervencija Hitne pomoći je neophodna. Takođe povraćanje u polusvesnom i nesvesnom stanju dovodi do smrti gušenjem. Onesvešćena osoba ili osoba koja je zaspala i dalje apsorbuje količine alkohola koje je unela u sebe i može umreti u snu, ako su te količine prevelike. Zato ne ostavljajte osobe koje su zaspale u alkoholnom stanju i proveravajte ih redovno dok spavaju.

 

ALKOHOL I TRUDNOĆA

Kod trudnica alkohol direktno odlazi fetusu. Studije pokazuju da tkivo fetusa upije veću količinu alkohola nego tkivo majke (Kuhn, at al., 2003). Studije su pokazale postojanje FAS (alkoholni sindrom fetusa) koji uključuje fizičke defirmitete i mentalnu retardaciju. Ovo važi za majke koje učestalo koriste alkohol i u većim količinama.

Kod majki koje su umereno koristile alkohol, studije su pokazale mogućnost razvoja FAE sindroma koji podrazumeva hiperaktivnost dece u kasnijoj dobi, razdražljivost i impulsivnost. FAS i FAE deca se razlikuju od klasičnog hiperaktivnog sindroma (ADD) po tome što su oštećenja više usmerena na intelektualno funkcionisanje (Kuhn, at al., 2003). Kod ove dece IQ je ispod proseka, do srednje mentalne retardacije. Dakle deca majki koje su umereno pile u trudnoći takođe pokazuju značajno oštećen intelektualni kapacitet, što prosto znači da ne postoji granica korišćenja alkohola bez rizika u trudnoći i da trudne žene jednostavno ne treba da piju, ako im je stalo do normalnog intelektualnog razvoja deteta.

 

ŽENE I ADOLESCENTI POSEBNO DEJSTVO

Neka istraživanja su dokazala da sposobnost za učenje može biti značajno oštećena kod adolescenata koji koriste alkohol. Takođe, alkohol utiče na mozak u razvoju (do 25 godine života) sasvim drugačije. U svakom slučaju, mlad mozak je podložniji oštećenima nego stariji, kada su u pitanju veće količine alkohola (Kuhn, at al., 2003).

Žene imaju obično manju telesnu masu, što utiče na to da alkohol deluje brže i njegova koncentracija u krvi biva veća. Dakle žene treba da budu svesne da će ista količina alkohola kod njih imati jače dejstvo (i izazvati eventualna veća oštećenja). Osim toga kod žena je pronađen veći rizik od oboljenja jetre, pankreasa, visokog krvnog pritiska, infarkta, moždanog udara, kao i od raka dojki (Kuhn, at al., 2003). Takođe, pokazano je da žene koje piju imaju teškoće da nađu partnere koji će ih tolerisati, tako da je stopa razvoda veća, kao i ne mogućnost ostvarivanja veze, a zatim i da ove žene mnogo više trpe nasilje, pogotovo seksualno.

 

ALKOHOL I SEKS

Obično se alkohol povezuje sa povišenim generalnim raspoloženjem, dobrim provodom, pa i seksualnom aktivnošću. Smatra se da piće doprinosi seksipilu neke osobe. Činjenice su zapravo potpuno drugačije. Osoba koja je popila, može se osećati seksualno poželjnijom, ali istina je da njen organizam nije „u stanju“ da iznese seksualnu aktivnost na zadovoljavajući način, ni po osobu pod alkoholom, ni po partnera. Kod većine muškaraca javlja se zapravo privremena impotencija (Kuhn, at al., 2003).

Kod hronične upotrebe alkohola, stvari se još pogoršavaju. 40 do 90% muškaraca koji piju kažu da im se seksualna želja znatno smanjila. Erekcija se teško postiže, produkcija sperme je značajno smanjena, dolazi i do smanjivanja testisa. Nekad se javlja i sindrom FEMINIZACIJE –gubitka dlake, kao i do povećanja grudi kod muškaraca (Kuhn, at al., 2003).

 

OPASNE KOMBINACIJE SA DRUGIM DROGAMA I LEKOVIMA

Opasno ga je mešati sa svim što ima smirujuće i uspavljujuće dejstvo (Kuhn, at al., 2003). Tu spadaju drugi sedativi i anksiolitici (barbiturati, valijum, benzodiazepini, antihistamini, pilule za spavanje), opijati (heroin, morfin, demerol) itd. Kombinacija može izazvati komu i smrt. Manje doze u kombinaciji dovode do ne mogućnosti da se donose odluke, jasno razmišlja, a pogotovo vožnja kola predstavlja rizik. Ovo važi i kad se na dva tri piva doda i mala doza sedativa. Ovo se odnosi i na Antihistamine (protiv alergija). Sličan efekat je i sa Antipsihoticima.

Pilule za kontracepciju usporavaju izbacivanje alkohola iz tela i produžavaju njegovo dejstvo na organizam.

Antibiotici
Neki antibiotici u kombinaciji sa alkoholom mogu izazvati povraćanje, mučninu, glavobolju, pa čak i epileptične konvulzije (Kuhn, at al., 2003). Sem toga, kako alkohol ubrzava organizam, tako smanjuje dejstvo unetog antiobiotika, jer se i on brže izbacuje iz organizma.

 

TOLERANCIJA

Tolerancija je pojava da ista količina alkohola izaziva sve manji željeni efekat, te nas tako tera da povećamo unos alkohola da bi postigli isti efekat. Razvoj tolerancije znači da je alkohol doveo do određenih promena u mozgu. Povećanje tolerancije vodi u zavisnost, iako nam treba više alkohola da dođemo do efekta zadovoljstva i opuštanja, mozak, jetra i drugi organi su izloženi sve većoj količini alkohola i zbog toga propadaju.

 

HRONIČNA UPOTREBA

Kada govorimo o alkoholu, prostor između povremenog uzimanja (bez štetnih posledica, a sa uživanjem beneficija koje alkohol pruža) i upotrebe alkohola koja ostavlja trajne posledice je veoma mali.
Kao što je već rečeno, svakodnevno uzimanje alkohola preko jedne čaše pokazalo se kao veliki rizik sa srčani udar i oboljevanje od raka. Pre nego što pređemo na pregovore tipa – dobro a dva pića u dva dana ili dva pića u tri dana ili dobro se ušljokati „samo“ jednom nedeljno, pogledajmo posledice hronične upotrebe alkohola.
Brain-imaging tehnika omogućila je posmatranje uticaja alkohola na moždane ćelije i ustanovila da hronična upotreba dovodi do izumiranja nervnih ćelija (ne i ćelija moždane mase koje ih okružuju), suportativne ćelije se obnavljanju pri prestanku pijenja, ali nervne ćelije ne, tako da većina moždanih oštećenja ostaju za ceo život (Kuhn, at al., 2003). Neki delovi mozga su neotporniji na alkohol i lakše propadaju (korteks, tj. centar celokupnog svesnog psihičkog života, a pogotovo centralni režanj koji je odgovoran za koordinaciju mentalnih funkcija, rešavanje kompleksnih problema, procena situacije i plana akcije) (Chudler, 2009, Kuhn, at al.,2003). Drugi specijalno osetljiv deo su mammillarna jezgra koja su odgovorna za memoriju. Takođe deficit vitamina koji se takođe javlja kao posledica hronične upotrebe dovodi do sindroma Wernikova Encefalopatija (poremećaj pamćenja, konfuzija i nedostatak koordinacije), a zatim i Korsakovog Sindroma (amnezija, apatija i dezorjentacija) (Chudler, 2009).

(Chudler, 2009)

Postavlja se pitanje da li postoji mogućnost povećane upotrebe alkohola koja ne dovodi do moždanih oštećenja. Mnogi ljudi koji dosta piju ne pokazuju znake disfunkcije. Ipak, iako se oštećenja ne vide na prvi pogled, to ne znači da ih nema. Istraživanja na životinjama kod kojih je lakše pratiti oštećenja nedvosmisleno pokazuju izumiranje velikih površina nervnih ćelija i kod umerenijeg konzumiranja alkohola, pogotovo u regiji hipokampusa (odgovoran za memoriju) (Kuhn, at al., 2003).
Takođe je pokazano kod životinja da i jedna epizoda intenzivnog konzumiranja alkohola od 2 dana za redom, može dovesti do smrti nervnih ćelija tj. oštećenja mozga koje ostaje za ceo život (Kuhn, at al., 2003).


5 mentalnih sposobnosti je sklono oštećenjima od upotrebe alkohola:

1. Memorija
U pitanju je mogućnost formiranja novih sećanja, dok sećanje na prethodno se odvija neometeno.

2. Abstraktno razmišljanje
Podrazumeva interpretaciju značenja, geometriju, algebru, razmišljanje o bilo čemu van konkretnih objekata i stvari koje vidimo oko nas)

3. Rešavanje problema
Rešavanje problema podrazumeva promenu strategiji pristupa problemima, mentalnu fleksibilnost, hronično pijenje ubija sposobnost promene direkcije u mišljenju koja je neophodna ze efikasno rešavanje problema.

4. Pažnja i koncentracija
Ne mora biti očigledna, ali se obično pokazuje pri zadacima koji zahtevaju ove funkcije.

5. Percepcija emocija
Deo mozga koji je odgovoran za tačno čitanje tuđih emocija se pokazao kao vulnerabilan na alkohol, tako da se pri hroničnom alkoholizmu gubi ova sposobnost.

Da li se ove sposobnosti vraćaju pri uspostavljanju apstinencije (prestanku korišćenja alkohola)?
Neke funkcije se delimično oporave dva - tri meseca nakon poslednjeg pića. Nažalost, veći oporavak nakon toga nije uobičajen (Kuhn, at al., 2003). Naravno, sa prestankom konzumiranja alkohola nema daljih moždanih oštećenja, do kojih bi verovatno došlo njegovim daljim konzumiranjem.

 

RAZLOG ZAŠTO NE KORISTITI ALKOHOL

Alkohol koji možete koristiti ponekad i u umerenim količinama, svakako ne bi trebalo da predstavlja neki problem i rizik za bogat i ispunjen život. Dakle, alkohol je štetan ako se koristi često, redovno i u većim količinama.
Takođe alkohol najčešće koriste mladi ljudi, a paradoksalno njima treba najviše moždanog kapaciteta, jer oni uče, studiraju i razvijaju se. Zato povećana upotreba alkohola u mlađim godinama dovodi do veće štete po lični razvoj.
Kao što se ni sve droge ne mogu podvesti pod isti koš, tako se ni ne može samo reći da je upotreba alkohola štetna. Možda bi to bilo najlakše, ali svako ko ima više od 10 godina će argumentovano reći da ta tvrdnja nije tačna, jer mnogi ljudi povremeno popiju koju čašicu i divno se zabave, bez ikakvih negativnih posledica po svoj život, već naprotiv, obogaćeni lepom uspomenom na to veče. Sa druge strane, rasprostranjenost alkohola, često se koristi kao izgovor da alkohol nije problem, dok je on to zapravo zaista postao u nečijem životu. Osoba koja ima problem sa alkoholom bi trebalo da zna da alkohol korišćen u većim količinama ili vremenski češće je teška droga i ima ozbiljne fizičke i psihičke posledice (i da se to ne odnosi samo na pijanice na ulici, kome su očigledno svi životni kapaciteti narušeni), već i na mnoge ljude koji na oko normalno funkcionišu, a zapravo je pitanje kada će preći (ili da li su već prešli) granicu alkoholizma. Dakle, koja je to zlatna granica između toga kada alkohol radi u našoj službi, a kada smo mi njemu postali rob?

 

ODGOVOR NA TO KOLIKO MNOGO I KOLIKO ČESTO?

Kada govorimo o jednom uzimanju, pogledaj gornju tabelu. Većina ljudi će se složiti da je zadovoljavajući ekekat onaj koji ne prelazi na sledeću fazu u kojoj je motorika ugrožena i u kojoj se javlja mučnina i ostale neprijatne senzacije, te izraženo u ml ne bi trebalo da prelazi 4 pića (2 prsta u čaši) na sat. Naravno treba pratiti svoj organizam, i ako on počne slabije i sporije da metabolira alkohol u krvi, ne treba ga opteretiti novim količinama. I ove količine su veoma velike količine i mogu dovesti do ozbiljnih posledica u nekim slučajevima. Ipak, u većini slučajeva povremeni odušak u ovom smeru ne bi trebalo da ostavi trajne posledice.
Pitanje koliko mora se sagledati zajedno sa pitanjem i koliko često. Pola ili jedno piće dnevno je u redu (i to ne svaki dan), ali istraživanja nedvosmisleno pokazuju da već 2 pića dnevno ZNAČAJNO povećavaju rizik od infarkta ili raka (pogledaj odeljak o hroničnoj upotrebi) (Kuhn, at al., 2003).
Obično se pod prihvatljivom upotrebom alkohola smatra kada osoba pije regularno, ali se ne napije i ne pokazuje znake adikcije, tj. zavisnosti. U principu stvar je vrlo prosta, mada ne tako lako merljiva- što više alkohola osoba pije pri svakom uzimanju, to je veća verovatnoća za nastanak moždanih oštećenja. Ako se uporede 2 osobe koje popiju 5 pića nedeljno, od kojih jedna pije po jedno svaki dan, a druga popije svih pet u subotu uveče kada izađe napolje, druga osoba će biti u mnogo većem riziku za moždano oštećenje (Kuhn, at al., 2003). To je naručito bitno za mlade čiji je mozak u razvoju. Vikend alkoholizam može dovesti do poremećaja, iako ga društvo smatra kao nešto što nije toliko opasno ili kažnjivo zakonom.
Teško je odrediti granicu u kojoj piće ne predstavlja rizik po fizička oštećenja organizma. Ono što je sigurno, to je da 3 pića dnevno izazivaju trajne promene u mozgu i drugim organima, što ne znači da se to ne može desiti i sa 2 pića dnevno.

 

DA LI SAM ALKOHOLIČAR?

Postoji upotreba alkohola, zloupotreba alkohola i zavisnost od alkohola.
Zloupotreba alkohola podrazumeva upotrebu alkohola koja predstavlja rizik po zdravlje osobe i dovodi do određenih problema u ponašanju i sa drugim ljudima.
Zavisnost uključuje i potrebu za alkoholom nad kojom osoba gubi kontrolu, kao i fizičke simptome i pojavu krize kada alkohola nema. Nakon sat vremena bez pića već se javljaju simptomi kao što su tremor (trešenje), anksioznost, poremećaj spavanja, a u težim slučajevima halucinacije i epileptički napadi.
Svako može postati alkoholičar. Produžena upotreba alkohola utiče na mozak, menja ga i pravi zavisnost. Iako možemo teoretisati o tome koje osobe su podložnije alkoholizmu i sl., svaka osoba može uneti dovoljno alkohola u svoj sistem u produženom vremenskom trajanju i time razvila alkoholnu zavisnost.
Svako ko pije više od 3 pića dnevno je na granici alkoholizma. Posebno su u riziku osobe koje piju da bi se smirile, zaboravile na probleme i regulisale svoja emotivna stanja.
Alkoholizam nije genetski predisponiran (iako postoji određeni genetski uticaj), ali život u porodici koja ima člana alkoholičara predstavlja značajan rizik za razvoj alkoholizma (pogotovo važi za dečake) (Kuhn, at al., 2003).


Test – da li sam alkoholičar:

Da li ste ikad osetili potrebu da smanjite upotrebu alkohola?
Da li ste bili iziritirani nekad tuđom kritikom na račun vašeg pića?
Da li ste se nekad osetili krivim što pijete?
Da li ste ikad osetili potrebu da popijete piće ujutru, čim se probudite?

Rešenje: Ako ste odgovorili na dva ili više pozitivna odgovora znači da imate (ili ste imali u prošlosti) problem sa alkoholom.


Test 2 – da li sam alkoholičar:

Da li vam je sada potrebno više pića nego ranije da bi ste osećali dejstvo alkohola?
Da li su se nekad vama bliski ljudi žalili na vaše pijenje ili brinuli za vas?
Da li nekad uzmete ujutru piće da se probudite?
Da li su vam nekad drugi ljudi saopštili o nečemu što ste rekli ili uradili pod dejstvom alkohola, a da vi toga niste mogli da se setite?
Da li ste ikad osetili potrebu da smanjite upotrebu alkohola?

Rešenje: Ako ste odgovorili na tri ili više pozitivna odgovora znači da imate (ili ste imali u prošlosti) problem sa alkoholom.


Ako su vam prethodni testovi ukazali da imate problem sa pićem, odredite u kojoj ste fazi alkoholizma?

1. Pretoksikomanska faza:
- Prisutna je povišena tolerancija (treba vam sve veća količina alkohola da bi ste osetili njegovo dejstvo)
- Alkohol se koristi da bi se ublažila napetost, strah i sl. (psihološke potrebe)

2. Toksikomanska faza:
- Postoji gubitak kontrole (kada pijete, ne možete se zaustaviti dok se ne napijete)
- Javljanje alkoholne amnezije - potpune ili delimične, postoji ne sećanje na događanja u periodu pijanstva.
- Nemogućnost apstinencije - to je kritična faza poznata kao «fenomen prve čaše». Jedan deo alkoholičara pije po sistemu dolivanja što omogućava kontinuitet održavanja alkoholemije u krvi kao bi mogli da funkcionišu, jer u protivnom nastupa apstinencijalna kriza.
- Pad tolerancije (hronična faza ) - nastaje u završnoj fazi bolesti npr. neko ko je je dnevno konzumirao 1 litar žestokog pića često ne može da popije više od jedne do dve čaše.

 

MISLIM DA SAM U PROBLEMU. ŠTA DA RADIM?

Često ljudi misle da je za izlazak iz problema kao što su alkoholizam, korišćenje droga i drugih „nestašnih“ ponašanja dovoljno da se osoba „uozbilji“, da se trgne, da ima čvrstu volju. Shodno tome, osoba koja je u problemu se smatra krivom što nije u stanju da se izbori sa njim, razmaženom i maltene bezobraznom, kao da to čini drugima u inat, a ne samoj sebi. Generalni stav ume da bude i da treba samo malo „dati po turu, pa da vidiš kako bi on/ona meni...“. Svako ko misli da bi se on lako izvukao iz zavisnosti kao što su alkoholizam ili korišćenje droga, neka proba da se uzdrži od seksa ili hrane (naravno uz konsultaciju sa lekarom) u periodu od 2 meseca. Potreba za pićem ili drogom jača je od seksualnog nagona, a često i od nagona za jelom.
Povrh toga što su ovi stavovi prosto netačni i ne sadrže veće preklapanje sa realnošću, oni su i jako štetni, kako po osobu koja je zavisnik, tako i po njene najbliže. Alkoholizam i narkomanija su bolesti zavisnosti i kao i druge bolesti zahtevaju određeni tretman. Da su alkoholizam i narkomanija pod kontrolom subjekta (tj. osobe koja od njih boluje), onda problema ne bi ni bilo! Kako neka osoba izgubi kontrolu nad svojim pijenjem ili uzimanjem droge i time razvije zavisnost, apsurdno je od nje očekivati da tu kontrolu spontano sama vrati putem snage volje ili iz griže savesti („vidi šta si nam učinio, kako ti nije žao... kako te nije sramota... itd“). Lisica ne odseca sebi šapu što voli, nego što joj je ista zarobljena u klopku. Iako postoje primeri osoba koje su uspele same svoju zamku da otvore, većina može ceo život uludo čekati da se to desi.


Alkoholizam kao bolest se definiše prema postojanju sledećih simptoma (National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism, 2001):

1. Jake žudnje, potrebe za pićem
2. Nemogućnost kontrole pijenja (ne mogućnost smanjenja ili prestanka)
3. Razvoj fizičke zavisnosti (uključuje simptome kao što su muka, znojenje, tremor tj. trešenje, anksioznost tj. uznemirenost itd kada alkohol nije u organizmu)
4. Porast tolerancije (potrebna je veća količina pića da bi se izazvao isti efekat)

 

REFERENCE

Baselt R. C. & Danhof I. E. (2009). Disposition of alcohol in man. Retrieved July 30.
from http://www.intox.com/physiology.asp

Garriott, J. C. (1996). Medicolegal Aspects of Alcohol (3rd ed). Lawyers & Judges Publishing

Dubowski K.M. (2009). Stages of alcohol intoxication. Retrieved July 30.
from http://www.intox.com/physiology.asp#Gender

Erowid, E.& Erowid, F. (2009). Documenting the complex relationship between humans & psychoactives. Retrieved July, 2009
from http://www.erowid.org/chemicals/alcohol/alcohol.shtml

Kuhn, C., Swartzwelder, S., Wilson, W., Foster, J. & Wilson, L. H. (2003). Buzzed:
The straight facts about the most used and abused drugs from alcohol to ecstasy (2nd ed.). New York: W.W. Norton & Company, Inc.

Leitz, J., Morgan, C., Bisby, J., Rendell, P. & Curran, H. (2009)
Global impairment of prospective memory following acute alcohol. Psychopharmacology; Vol. 205 Issue 3, p379-387, 9p

National Institute on Alcohol Abuse and Alcoholism (2001).
Alcoholism: Getting the Facts (NIH Publication No. 96–4153)[Brochure]. Washington, DC: U.S. Government Printing Office. Retrieved July 16, 2009
from http://pubs.niaaa.nih.gov/publications/GettheFacts_HTML/facts.htm

Radford University. Alcohol facts and info [Brochure]. Jones, B.: Author. Retrieved July 30.
from http://www.intox.com/physiology.asp

Chudler E. H. (2009). Neuroscience For Kids. Retrieved July 30, 2009
from http://faculty.washington.edu/chudler/alco.html

 

Autor teksta: Maša Valkanou

 

Copyright 2009. All right Reserved